Claude Code: Kako da ga instaliraš i koristiš (detaljan vodič)

Zamisli da imaš radnika koji zna da programira, piše tekstove, pravi sajtove, dizajnira, istražuje i odgovara na mejlove. Ono za šta tebi treba ceo dan, on odradi za sat vremena. Ne traži pauzu, ne traži platu, ne kuka, radi 24/7 i tačno onako kako mu ti kažeš.

Taj radnik postoji. Zove se Claude Code.

Ovo je najdetaljniji vodič o njemu na srpskom. Proći ćemo sve: šta je, koliko košta, kako se instalira, kako da ga upoznaš sa svojim projektom, pa šta su modovi, modeli, slash komande, skill-ovi, hook-ovi, agenti, sve do automatizacije koja radi dok ti spavaš.

Ako više voliš da gledaš nego da čitaš, ceo vodič postoji i kao video: Claude Code: Kako da ga instaliraš i koristiš. Tekst ide malo dublje na par mesta, video ti pokazuje kako da ga koristiš u praksi.

Šta je Claude Code

Claude Code je program koji živi u tvom računaru. Pokreće se preko Terminal-a (na Mac-u i Linux-u) ili Command Prompt-a (na Windows-u). To je onaj crni ekran u koji se kucaju komande, kog se svi iz nekog razloga plaše.

Radi u osnovi isto što i Claude, ChatGPT ili Gemini u browser-u: Ti pišeš, on ti odgovara. Razlika je što on može da upravlja tvojim računarom. Da čita tvoje fajlove, menja ih, pravi nove fajlove, pokreće i instalira programe.

Ti si šef. On je tvoj radnik. Može da bude programer, copywriter, content creator, dizajner, istraživač, lektor…

Najvažnija razlika u odnosu na Claude chat u browser-u: Ne moraš da mu daješ korak po korak. Daš mu cilj. On pronalazi put. Bira alate, piše, testira, menja, pita te kad mu nešto nije jasno, i na kraju ti da gotov rezultat.

Ako te zanima po čemu se Claude Code razlikuje od ostalih Anthropic-ovih proizvoda (Claude web, desktop app, Chrome ekstenzija), o tome sam pisao u posebnom tekstu o razlici između 4 Claude alata. To možeš pročitati ovde.

Koliko košta (i šta ti realno treba)

Da raščistimo odmah, jer ovo je prvo pitanje svih: Claude Code ne možeš da koristiš besplatno.

Moraš da budeš na Claude pretplati, minimum:

Paket	Cena	Kome
Pro	20$ mesečno (ili 17$ mesečno uz godišnje plaćanje)	početnicima, sasvim dovoljno
Max	100$ mesečno	kad radiš ozbiljno, sa klijentima, vibe kodiraš svaki dan

Max ti daje oko 20 puta veći limit od Pro-a.

Dve stvari koje ljudi ne shvate na vreme:

1. Claude Code deli limit sa običnim Claude chat-om. Ako si celo prepodne ćaskao sa Claude-om u browser-u, potrošio si i deo limita za Claude Code.
2. Limit se obnavlja na svakih 5 sati, a postoji i nedeljni limit. Znači, ne možeš da koristiš najjači model ceo dan i da očekuješ da će ti trajati do kraja nedelje.

Kreni sa Pro paketom. Ako dostigneš limit svakodnevno, ili nedeljni limit potrošiš za 5-6 dana, na kraju meseca razmišljaj o Max paketu. Nema smisla da plaćaš 100$ da bi učio.

Kako pokrećeš Claude Code

Postoje četiri načina:

1. U browser-u – na claude.ai u levom meniju imaš „Code“. Ne preporučujem ti da to koristiš jer tako Claude Code nema pristup tvojim fajlovima i ne koristiš ni pola njegovog potencijala.
2. Preko Claude Desktop aplikacije – tu dobijaš i neke dodatne stvari, recimo Routines (rutine), koje ću ti objasniti na kraju.
3. Iz Terminal-a – Claude Code zapravo tu živi. Najmanje resursa vuče ako ga iz terminala pokrećeš. Ali je za početnika to najkomplikovaniji način, i za instalaciju i za rad.
4. Preko code editora, i to je najbolji način za početnike.

Editor koda (Code editor) koji ti preporučujem je VS Code (Visual Studio Code), Microsoft-ov besplatan editor. On je kao Word ili Notepad, samo za kod. Mada ćeš ga koristiti i za običan tekst.

Možeš umesto VS Code-a da koristiš i JetBrains ili Google Antigravity. Ali oni ti vuku više resursa, a ništa bolje nećeš dobiti. Ako imaš slabiji komp, uzmi ovo u obzir.

Instalacija korak po korak

Ceo postupak ima četiri koraka i traje kraće nego što misliš:

1. Napravi nalog na claude.ai i kupi Pro paket. Bez pretplate nećeš moći da ga koristiš.
2. Skini i instaliraj VS Code sa zvaničnog sajta.
3. U VS Code-u otvori Extensions (ikonica sa kockicama u levoj traci), ukucaj „Claude Code“ i instaliraj ekstenziju.
4. Poveži ga sa svojim Claude nalogom. Klikneš na login, otvori ti se browser. Potvrdiš. I to je to.

Kad se pokrene, videćeš ekran podeljen na dva dela: Prozor za ćaskanje (tu pišeš zadatke) i Listu fajlova projekta sa strane (to je folder na kom radiš). Sve što Claude uradi, dešava se u tom folderu. (Ovu listu fajlova nećeš videti dok ne otvoriš neki folder.)

Zato prvo napravi prazan folder za vežbanje i u njemu se igraj. Ne puštaj Claude-a prvi put u nešto što ti je važno.

CLAUDE.md (mozak tvog projekta)

Ovo je deo koji razdvaja one koji koriste Claude Code od onih koji ga koriste dobro.

Kad koristiš ChatGPT, Gemini ili Claude u browser-u, za dobar odgovor moraš da mu daš:

• Ulogu – ko je on
• Kontekst – čime se ti baviš, kako radiš, šta hoćeš da postigneš
• Ograničenja – šta sme, a šta ne sme
• Zadatak – šta konkretno treba da uradi

I to prekucavaš svaki put kad otvoriš nov chat.

U Claude Code-u to radiš samo jednom. Napraviš fajl koji se zove CLAUDE.md i u njega upišeš sve to. Od tada mu pišeš običan tekst, bez formatiranja, kao da kucaš poruku na Instagramu.

Zašto baš .md fajl

.md je ekstenzija za Markdown. To je jednostavan način formatiranja teksta. Markdown koristi obične znakove: # za naslov, ## za podnaslov, dve zvezdice oko reči za podebljano, jednu zvezdicu oko reči za ukošeno.

AI daleko bolje razume instrukcije napisane u Markdown-u nego kad je to običan tekst. Struktura mu pomaže da razdvoji šta je pravilo, šta je primer, a šta zadatak.

Ako ti Markdown nije jasan, napravio sam poseban vodič gde sam ga objasnio od nule. Naučićeš ga za 15 minuta.

Šta ide u CLAUDE.md

Zamisli da ti u firmu dođe nov radnik. Ultra pametan, iskusan, zna sve. Ali nema pojma kako je posao organizovan kod tebe. Ti mu daš jedan papir i kažeš: „Druže, ovde ti piše sve kako mi ovde radimo.“

Taj papir je CLAUDE.md. U njega ide:

• Ko si ti i čime se baviš
• Kako se obraća tebi i kako piše (ton, jezik, pismo)
• Kako je projekat organizovan, gde šta stoji
• Šta sme sam, a za šta mora da te pita
• Tvrda pravila koja se nikad ne krše

Ime fajla je standard. Uvek se zove CLAUDE.md i ne menjaj mu ime, jer ga Claude Code traži tačno tako. Claude ga uvek pročita pre svakog zadatka.

Da ti olakšam. Ne moraš ručno da pišeš CLAUDE.md fajl. Možeš da opišeš Claude-u svoj projekat i kažeš mu da on napravi CLAUDE.md umesto tebe. Onda samo pročitaš taj tekst i doteraš ga.

Moj prijateljski savet ti je da ne praviš CLAUDE.md od 3000 reči. Drži ga kratkim i konciznim. Duga pravila koja se odnose samo na jedan tip posla idu u skill-ove, koje ću ti objasniti kasnije.

Slash komande

Kad u polje za unos ukucaš /, otvori ti se paleta komandi. To su prečice koje okidaš jednim potezom umesto da kucaš dugačko uputstvo.

Postoje dve vrste slash komandi:

1. Ugrađene – već postoje u Claude Code-u. Neke menjaju podešavanja:
   • /model – biraš model
   • /permissions – pravila i dozvole
   • /mcp – konektori
   • /hooks – pregled svih hook-ova
   • /agents – agenti
   • /clear – briše trenutni kontekst iz četa i kreće ispočetka
   • /status – pokazuje stanje
   • /cost – daje ti prikaz potrošnje tokena
2. Tvoje – njih praviš sam. Napraviš .md fajl u folderu .claude/commands/, ime fajla postane ime komande, a sadržaj fajla je tvoj sačuvani prompt. (Moraš prethodno da kreiraš folder commands.)
   
   Na primer, napraviš .claude/commands/blog.md i u njega upišeš svoja stalna pravila („svaka tvrdnja ima izvor, podaci ne smeju biti stariji od 2 godine, ton: da razume dete od 12 godina…“). Od tada, umesto svih tih redova, ukucaš samo:
   
   /blog Kako AI menja obrazovanje
   I sve se primeni.
   Umesto da svaki put objašnjavaš radniku ceo postupak, pritisneš dugme i on već zna šta radi. Ugrađene komande su fabrička dugmad, tvoje komande su dugmad koju si sam napravio za poslove koje često radiš.

Modovi

Da bi razumeo modove, prvo moraš da razumeš Bash komande. Bash komande su tekstualne naredbe kojima direktno kažeš računaru da uradi nešto: Izlistaj fajlove, premesti fajl, obriši fajl, instaliraj program. Većina njih je rizična kad ih Claude pokrene bez tvog odobrenja, jer mogu da naprave stvarnu štetu.

Modovi biraju koliko često te Claude pita za dozvolu pre nego što izmeni fajl ili pokrene Bash komandu.

Mod	Šta radi	Kad ga koristiš
Ask before edits	sam čita, ali te pita pre svake izmene fajla i pre svake Bash komande	podrazumevani; najbolji kad si u nečem nepoznatom
Plan mode	samo čita i planira, ne menja ništa	na početku svake ozbiljnije sesije
Edit automatically	sam menja fajlove, ali za Bash komande pita	kad veruješ pravcu u kom ideš i praviš prototip u izolovanom folderu
Auto mode	sam odlučuje, a klasifikator u pozadini pregleda svaku akciju pre izvršenja	kad ti treba brzina sa dozom sigurnosti
Bypass permissions	ne pita ništa, izvršava sve	skoro nikad; samo u potpuno izolovanom okruženju koje se posle baci

Plan mode je režim „samo čitanje“. Claude analizira, predlaže rešenje, razrađuje složen zadatak, ali ne sme ništa da dira. Kao kad ti dođe majstor, pogleda i kaže „evo šta planiram da radim i koliko će te koštati“. Ne dira ništa dok mu ti ne kažeš „može, radi“. Ako ništa drugo ne zapamtiš iz ovog teksta, zapamti ovo: Kompleksnije stvari uvek počni da radiš sa Plan mode-om.

Bypass permissions je opasna zona. Reč „dangerous“ stoji u njegovom nazivu sa razlogom. Budi oprezan kada ga koristiš.

Modeli

Modeli su radnici koji se razlikuju po snazi i po tome koliko brzo troše tvoj limit.

• Haiku – najbrži i najjeftiniji. Za prost, mehanički, masovan posao: preimenovanje fajlova, jednostavne izmene, klasifikacije, brzi sažeci. Najmanje troši limit.
• Sonnet – podrazumevani model. Ima jako rezonovanje za posao koji radiš svaki dan: programiranje, pisanje, analiza, istraživanje. Pokriva veliku većinu zadataka.
• Opus – najmoćniji. Za dizajn i arhitekturu projekta, složeno traženje bagova kroz više fajlova, velika preuređivanja koda. Mana mu je što mnogo brže troši limit.

Pored izbora modela, imaš još dva podešavanja:

Thinking je koliko duboko model razmišlja pre nego što odgovori. Na Opus modelu razmišljanje je prilagodljivo, pa model brže odgovara na rutinske stvari, a dublje misli kad je zadatak težak.

Effort je nivo truda, tj. koliko tokena model troši na razmišljanje pre nego što ti da odgovor. Imamo: Low, Medium, High, Extra high, Max, Ultra Code.

Biranje modela je kao biranje radnika. Želiš brzog pripravnika ili skupog seniora. Effort je koliko dugo pustiš tog radnika da razmisli pre nego što krene.

Ja uvek koristim Opus, Thinking mi je stalno upaljen, a Effort menjam po potrebi. Obično koristim Extra high, a za najzahtevnije stvari (kad vibe kodiram nešto komplikovano) koristim Max i Ultra Code. Znam da to troši više, ali računam da tako izvučem maksimum. Ti kreni od podrazumevanog i menjaj po potrebi.

Skill-ovi (veštine)

Skill-ovi su fajlovi u kojima piše kako se radi jedan konkretan posao. Fajl se uvek zove SKILL.md. Isto pravilo kao za CLAUDE.md. Sistem traži tačno to ime.

Skill nije kod koji se izvršava. To je uputstvo koje Claude pročita i prati kad mu zadaš zadatak.

Ključna razlika u odnosu na CLAUDE.md:

• CLAUDE.md se učita uvek, pre svakog zadatka.
• Skill se učita samo kad zatreba.

Claude pročita tvoj zadatak, zatim pročita CLAUDE.md fajl, pa prođe kroz listu skill-ova i njihove opise. Opis je rečenica-dve na vrhu SKILL.md fajla, gde piše čemu skill služi. Izabere onaj koji odgovara zadatku, pa onda pročita ceo taj skill.

To je isto kao kad radniku kažeš: „Napiši mi blog post o tome kako se instalira Windows.“ On uzme CLAUDE.md, pročita ga, da bi znao kako se radi kod tebe. Onda uzme fasciklu sa skill-ovima i krene da lista:

• Skill 1: Pisanje sadržaja za Instagram. Preskače.
• Skill 2: Pisanje HTML koda. Preskače.
• Skill 3: Pisanje blog postova. Ime odgovara. Onda pročita opis u kome piše: „Koristi se za blogove o veštačkoj inteligenciji“. Preskače.
• Skill 4: Pisanje blog postova. Pročita opis: „Koristi se za blogove o operativnim sistemima“. To je to.

Vadi taj papir, čita celo uputstvo i radi po njemu.

Zato skill-ove praviš po pozicijama. Na primer, skill za copywriter-a, skill za content writer-a, skill za UI/UX dizajnera. I zato je opis na vrhu skill-a najvažniji red u celom fajlu. Na osnovu njega Claude odlučuje da li će izabrati skill ili ne.

Skripte

Skripte su mali programčići koji odrade neki posao brže i preciznije nego što bi Claude to uradio „ručno“.

Na primer, kažeš mu da preimenuje 300 fajlova odjednom. Ako to radi jedan po jedan, velika je šansa da će negde pogrešiti. Zato napiše skriptu koja to odradi mehanički, bez greške.

Skripte mogu da stoje i unutar skill-ova. Recimo, radiš na aplikaciji za učenje jezika i prevodiš velike količine reči. Napraviš skill „Prevodilac“, u njega ubaciš skriptu i napišeš pravilo: „Kad god prevodiš više od 100 reči odjednom, pokreni ovu skriptu.“

To ti je kao kad bi dao zaposlenom da udari pečat na 1000 papira. Ako to radi ručno, negde će udariti dva pečata, negde nijedan. Zato on sklopi mašinu za pečatiranje, ubaci papire, i mašina bez greške udari po jedan pečat na svaki list papira. Ta mašina je skripta.

Claude često sam odluči da napravi skriptu kad proceni da će rezultat biti bolji. To je dobar znak, ne loš.

Hook-ovi

Hook je komanda koja se pokrene sama, automatski, u tačno određenom trenutku. Ti unapred kažeš: „Kad god se desi ovo, uradi to i to.“ I onda se to dešava svaki put, bez tvog učešća.

Dve ključne reči za hook-ove: Automatski i Uvek.

Evo zašto su bitni. CLAUDE.md i skill-ovi su uputstva. Claude ih pročita i trudi se da ih ispoštuje, ali pošto su uputstva, može da ih previdi ili protumači drugačije, pogotovo kad radi složene zadatke.

Hook nije uputstvo. Hook je tvrdo pravilo koje se ne oslanja na Claude-ovu volju niti na njegovu memoriju. Čim se desi događaj na koji je zakačen, okine se. Svaki put. Bez izuzetka. Claude tu ništa ne odlučuje. U tome je njegova moć. Daje ti garanciju koju obično uputstvo ne daje.

Najčešći momenti u kojima kačiš hook-ove: pre nego što Claude pokrene neki alat, posle toga, kad nešto treba da ti javi i kad završi zadatak.

Razlika između skripte i hook-a (ovo se stalno meša):

• Skripta odgovara na pitanje ŠTA da se uradi.
• Hook odgovara na pitanje KADA da se to pokrene, samo od sebe.
• Skriptu pokrećeš ti ili Claude. Hook se okida sam.

Skripta je aparat za kafu. Napravi kafu kad pritisneš dugme. Hook je tajmer koji svako jutro u 7h sam pritisne to dugme. Tajmer ne pravi kafu. On samo pokreće aparat u tačno određenom trenutku. Hook vrlo često pokreće skriptu.

Uzmimo najčešći primer, „posle svake izmene fajla automatski sredi formatiranje“. Evo šta se dešava:

1. Ti jednom upišeš hook u fajl sa podešavanjima.
2. Claude izmeni neki fajl.
3. Čim je izmena gotova, sistem okine događaj PostToolUse (posle korišćenja alata).
4. Sistem proveri uslov: da li je to bila izmena fajla? Jeste.
5. Automatski se pokrene komanda za sređivanje. Bez tvog klika i bez Claude-ove odluke.

A ovako izgleda hook u .claude/settings.json:

{
  "hooks": {
    "PostToolUse": [
      {
        "matcher": "Edit|Write",
        "hooks": [
          { "type": "command", "command": "jq -r '.tool_input.file_path' | xargs npx prettier --write" }
        ]
      }
    ]
  }
}

Nemoj da te ovo uplaši. Ne moraš ručno da kucaš hook-ove. Dovoljno je da opišeš šta hoćeš, a Claude sam upiše hook i napiše prateću skriptu ako treba.

To ti i sam program kaže. Kad otvoriš meni /hooks, na dnu piše:

„This menu is read-only. To add or modify hooks, edit settings.json directly or ask Claude.“

Evo kako da ti Claude napravi hook-ove:

Prvo upališ Plan mode. Tako ti Claude prvo predloži rešenje i objasni ga. Ne dira fajlove. Ti pregledaš, kažeš mu „da, to je to“, i tek onda kreira.

Drugo, formuliši zahtev otprilike ovako:

„Imam ovakav problem: [opišeš problem]. Moja ideja je da to rešim ovako: [tvoje rešenje]. Da li postoji jednostavnije i pouzdanije rešenje? Ako da, objasni mi zašto je bolje, pa mi napravi potrebne hook-ove i objasni mi šta svaki radi.“

Ovo na kraju, „objasni mi šta svaki radi“, ključna je stvar ako si početnik. Claude tada napiše hook i uz to ti razloži svaki deo. Cilj ovoga je da razumeš šta radi u pozadini.

Treće, proveri i testiraj. Otvori /hooks da vidiš da li se hook stvarno pojavio, pa izazovi taj događaj (pusti Claude-a da izmeni neki test fajl) i potvrdi da radi.

Napravio sam besplatnu listu svih 30 hook-ova, sa objašnjenjem čemu koji služi i kada se koristi. Preuzmi je ovde: svih 30 Claude Code hook-ova.

Konektori (MCP)

Konektor je omotač oko nečega što se zove MCP server (Model Context Protocol). MCP je dogovoreni način da Claude priča sa spoljnim alatima i podacima.

To su kao cevi u kupatilu. Claude je bojler, konektori su cevi, spoljni alat je vodovod. Ako tražiš od Claude-a toplu vodu, on mora da se poveže na vodovod da bi uopšte imao vodu.

Recimo, hoćeš da ti Claude čita mejlove i sumira ih. Moraš da mu daš pristup tvom emailu. Zato Claude i Gmail spajaš preko konektora.

Agenti

Claude je „team lider“. Agenti su njegovi operateri. Svaki agent je usko specijalizovan za neki posao. Ima svoje skill-ove, svoja pravila i svoje konektore.

Na primer:

• Researcher agent prikuplja dokumentaciju sa interneta po pravilima koja si mu dao.
• Copywriter agent piše tekst na osnovu te dokumentacije, po pravilima kako taj tekst mora da izgleda.
• Pa još po jedan agent za UI/UX, jedan za SEO, jedan za kod.

Svaki radi svoj deo posla i rezultat isporučuje Claude-u kao team lideru. On od svih tih materijala sklopi konačnu verziju i preda je tebi.

Ovo daje bolje rezultate zato što svaki agent radi samo posao za koji je usko specijalizovan. Da nema agenata, Claude bi sve morao sam, i došlo bi do zagušenja konteksta. Rezultat bi bio prosečan.

Agenti ne komuniciraju direktno jedan sa drugim. Claude im je posrednik. Kao u kancelariji: kad završiš posao, ne predaješ ga kolegi pored sebe, nego team lideru, a on ga prosledi tom kolegi.

Plugin-ovi

Plugin je skup skill-ova, skripti, hook-ova, konektora i agenata upakovanih u jednu fasciklu.

Recimo da treba da napišeš prodajni tekst o UI/UX dizajnu, scenario za YouTube video o istoj temi, da taj tekst prevedeš na 120 jezika i pošalješ ga svim ljudima sa tvoje mailing liste. Za to ti treba skill za copywriting, skill za UI/UX, skill za content writer-a, skripta za prevođenje i konektor za MailerLite, MailChimp ili šta već koristiš. Plugin sve to ima na jednom mestu.

Napraviš ga jednom i podeliš sa ostatkom tima. Oni ga samo instaliraju.

Ili možeš da preuzmeš tuđi plugin i koristiš ga.

Plugin ne dodaje nikakvu novu moć. On je samo ambalaža za deljenje.

Jedini problem je bezbednost pri korišćenju tuđih plugin-ova. Preuzimaj ih samo iz proverenih izvora. Kad instaliraš nečiji plugin, ti u suštini puštaš tuđa uputstva u svog radnika koji ima pristup tvojim fajlovima. O tome kako se to zloupotrebljava (i kako da se odbraniš) pisao sam u tekstu o AI hakovanju i prompt injection-u.

Routines

Routines, odnosno rutine, su zakazani poslovi. Napišeš prompt, prikačiš mu raspored („svako jutro u 8h“), i Claude ga sam pokrene u to vreme. Bez tebe.

Znači, u zakazano vreme automatski se pokrene potpuno nova sesija i odradi zadatak.

Da bi koristio rutine, treba ti Claude Desktop aplikacija, jer su rutine dostupne kroz nju (u „Code“ kartici).

Postoje dve vrste rutina:

1. Lokalna rutina – ona radi na tvom računaru. Ima direktan pristup tvojim fajlovima i alatima. Mana je što se okine samo dok je aplikacija otvorena i računar budan. Ako računar spava u zakazano vreme, posao se preskoči. Kad ga probudiš, on će odraditi jedan naknadni prolaz za poslednji propušteni termin. Ne za sve propuštene termine odjednom. Znači, ako je dnevni zadatak propustio šest dana, kad upališ računar odradiće se samo za prethodni dan.
   
2. Rutina na cloud-u radi na Anthropic-ovim serverima. Laptop može da bude ugašen, posao će se svakako izvršiti. Može da se okine i na spoljni događaj. Mana je što svaki put kreće iz početka. Ne pamti stanje između pokretanja. Ako ti treba memorija, moraš sam negde da je sačuvaš.

Razlika između Rutine i Hook-a:

• Hook se okine tokom rada, na unutrašnji događaj (fajl sačuvan, alat upotrebljen). Sitan refleks unutar postojeće sesije.
• Rutina pokrene celu novu sesiju po satu. Kao da radnik sam dođe na posao u zakazano vreme.
  

Najčešće greške početnika

Sve ovo gore je teorija. Evo šta ljudi stvarno zajebu prvih nedelju dana:

1. Nemaju CLAUDE.md. Onda se čude što Claude Code radi lošije od običnog chat-a. Naravno da radi lošije, u chat-u si mu bar davao kontekst.
2. Rade sve u jednoj beskonačnoj sesiji. Claude-u se napuni radna memorija, počne da zaboravlja početak razgovora, a oni krive alat. /clear postoji sa razlogom.
3. Odmah pale najagresivniji mod da ih ništa ne pita. Pa se posle pitaju ko im je obrisao fajlove.
4. Ne koriste Plan mode. Puste ga da odmah radi, pa gledaju kako pravi pogrešnu stvar deset minuta.
5. Ne koriste @. Kad ukucaš @ i ime fajla, Claude čita baš taj fajl umesto da pretražuje ceo projekat. Bez toga trošiš limit na traženje.
6. Ne rade Git. Ako projekat nije pod Git kontrolom, nemaš dugme za poništavanje kad nešto krene naopako. Traži od Claude-a da ti podesi Git na početku, to je jedna rečenica.

Česta pitanja

Da li Claude Code može besplatno? Ne. Potrebna ti je Claude pretplata, minimum Pro paket od 20$ mesečno (17$ mesečno uz godišnje plaćanje).

Moram li da znam da programiram? Ne. Claude Code se koristi i za tekst, sadržaj, organizaciju fajlova i automatizaciju. Ali moraš da naučiš da jasno objasniš šta hoćeš. To je prava veština ovde.

Da li mi treba Terminal? Za početak ne. Preko VS Code ekstenzije radiš sve kroz normalan prozor, bez kucanja komandi u Terminalu ili Command prompt-u.

Koja je razlika između Claude Code-a i Claude-a u browser-u? Claude u browser-u samo priča sa tobom. Claude Code ima pristup tvojim fajlovima i može da radi umesto tebe: da menja, pravi, pokreće i testira.

Da li može da mi obriše nešto? Može, ako mu daš dozvolu. Zato postoje modovi. Drži se sigurnih modova dok ne uhvatiš osećaj, i koristi Git.

Radi li na Windows-u? Radi. Na Mac-u i Linux-u ide preko Terminal-a, na Windows-u preko Command Prompt-a. Ako ideš preko VS Code-a, kao što ti preporučujem, razlika je zanemarljiva.

---

Ovakve vodiče šaljem prvo na mejl. Prijavi se na newsletter i odmah dobijaš listu „28 AI alata koji zapravo nisu sranje“, pa posle svake nedelje po jedan konkretan tekst kao ovaj. Bez spama i bez motivacionih citata.

Ako hoćeš da ovo savladaš kako treba i da ne lutaš sam, pravim zajednicu za to. Još nije otvorena, ali lista čekanja jeste, a prvi članovi ulaze pod povoljnijim uslovima.